Историјат

Историјат Катедре за микробиологију и имунологију почиње увођењем предмета Микробиологије, на трећу годину студија фармације, непосредно након оснивања Фармацеутског одсека Медицинског факултета, 1939. године. У току Другог светског рата настава је обустављена, те је прва генерација слушала наставу из Микробиологије тек школске 1945/46. године.

Од оснивања Фармацеутског факултета 1945. па до 1955. године наставу из Микробиологије обављао је хонорарни наставник др Милутин Ђуришић, професор Бактериолошког института Медицинског факултета у Београду. За асистента је 1947. године изабрана др Јелена Богојевић (1955. напустила Факултет), а 1952. дипл. фарм. Косана Митровић. Од 1955. године наставу је преузео доц. др Бранислав Д. Јанковић, који је био и први управник Института за микробиологију. Институт је почетком 1956. године добио своје просторије у згради бившег секретаријата Фармацеутског факултета, а вежбе из Микробиологије организоване су у вежбаоници Института за ботанику. Институт за микробиологију 1974. године мења назив у Завод за микробиологију и имунологију. До 1965. године у Институту за микробиологију поред наставе из предмета Микробиологија обављала се и настава предмета Хигијена. Први наставник овог предмета био је проф. др Милан Прица, редовни професор Медицинског факултета, који је у својству хонорарног професора предавао на Фармацеутском факултету до школске 1952/53. године. Те године наставу из предмета Хигијена преузео је др Жарко Радивојев, и предавао је до 1958. године. Касније је, 1965. године, за наставника постављена др сц. Катарина Исаковић, тада у звању научни сарадник. Истраживачки рад у Институту за микробиологију, из области имунологије, био је основа за реорганизацију наставе 1979. године, када је Имунологија издвојена као посебан предмет. Предмету Микробиологија прикључене су Одабране области хигијене. За смер медицински биохемичар издваја се предмет Имунохемија који се слуша у једном семестру.

После дипломска настава из области Имунологије на Фармацеутском факултету, у сарадњи са Центром за имунолошка истраживања, уведена је 1979. године. Реформом Универзитета из 1988. године, Фармацеутски факултет постаје матичан за последипломске студије из Имунохемије. У 2008. години акредитован је програм докторских академских студија у оквиру којег је до 2013. год Имунофармакологија била подмодул модула Фармакологија, а Фармацеутска микробиологија засебан модул. Катедра за микробиологију и имунологију носилац је академске специјализације Биолошки лекови од 2012. године и Кратког програма студија Фармацеутска микробиологија од 2021. године.

Професори Института за микробиологију и имунологију који су учествовали у настави од педесетих година прошлог века до данас су: Бранислав Д. Јанковић (до 1985.), Косана Митровић (до 1987.), Катарина Исаковић (до 1992.), Јожеф Хорват (до 1996.), Дафина Милошевић (до 1996.), Љиљана Попесковић (до 2001.), Нада Куљић Капулица (30% радног времена, од 1998. до 2005.), Миодраг Чолић (30% радног времена, од 1996. до 2005.), Мирослава Димитријевић (до 2007.), Невена Арсеновић Ранин, Зорица Стојић-Вуканић, Марина Миленковић, Јелена Антић-Станковић, Биљана Буфан, Драгана Божић, Бранкица Филипић, Иван Јанчић.

У Институту за микробиологију и имунологију радили су као асистенти: Јелена Богојевић, лекар (1947-1955), Јовановић Зорица, биолог (1954-1960), Ирина Ђорђевић-Марић, лекар (1989-1993), Татјана Одрљин, лекар (1989-1993) и мр сц. мед. Љубица Петковић (1993-2001).