Приче из музеја
Трагови руку, трагови знања – музејска библиотека
У тишини музејске библиотеке чувају се књиге које нису само носиоци знања, већ и сведоци једног времена. На њиховим страницама остали су трагови руку које су их листале, потписи, белешке, печати, дискретни записи о свакодневном раду апотекара и њиховој посвећености науци и професији.
Библиотека Музеја за историју фармације представља драгоцен слој културног и научног наслеђа, настао из професионалног и интелектуалног развоја фармацеута у Србији. Њену основу чини стручна литература из области фармације и медицине, допуњена делима из сродних дисциплина, као и мањим бројем књига општег садржаја и нотних записа. Збирка није плански формирана, већ је обликована кроз време, као аутентичан одраз знања, праксе и интересовања својих власника.
Идентитет некадашњих власника препознајемо захваљујући ex libris ознакама, печатима апотека, потписима и белешкама. Управо ови трагови омогућавају реконструкцију путева којима су књиге пролазиле, од апотека и приватних библиотека до музејске збирке. Додатно, сваку књигу претварају у јединствен историјски документ, спој науке, личног искуства и професионалног идентитета.
Фонд обухвата књиге из историјски значајних апотека, као и личних библиотека фармацеута и научника чиме се осветљава развој фармацеутске праксе у Србији. Структура збирке сведочи о високом нивоу стручности и праћењу европских научних токова. Поред уџбеника доминантно место заузима литература коришћена у свакодневном раду која омогућава увид у начин припреме лекова, доступност супстанци и ниво образовања.
Посебну вредност чини Фонд старе и ретке књиге у којем се налазе примерци чак из 16. века. Најстарије дело је De Medica Materia из 1547. године које потврђује континуитет знања и повезаност са ширим европским културним простором.
Библиотека музеја чува не само књиге, већ и приче о знању које се преносило, професији која се развијала и о људима који су кроз свој рад обликовали историју фармације у Србији.
Део фонда старе и ретке књиге је дигитализован и доступан јавности:
https://претражива.срб/преглед/фармацеутски-факултет
Богиња која је здрављу дала име
У оквиру циклуса Приче из музеја представљамо Хигију – богињу здравља и једну од најзначајнијих фигура античке медицинске симболике.
У античкој митологији Хигија је кћи Ескулапа и заштитница здравља и апотекарске професије. Још у античко доба приказивана је као млада жена која у руци држи змију и посуду са водом. Њено име на грчком језику значи „лечити“ и „донети здравље“, а сачувано је и до данас у речи хигијена.
Хигијена подразумева низ мера везаних за чистоћу и ред, које обезбеђују очување здравља и као таква представља темељ превентивне медицине.
О значају Хигије у античком свету говори и чињеница да јој је посвећена Орфичка химна (бр. 67) као и то да се њено име призива већ на самом почетку Хипократове заклетве која је настала на прелазу из V у IV век п. н.е.
Симболизам Хигијиних атрибута
Змија и вода – два снажна симбола обнове, равнотеже и живота.
Змија је атрибут Ескулапа и Хигије. Симболизује будност и стални опрез у очувању унутрашње равнотеже чији губитак води ка болести. Због одбацивања старе и обнављања коже, змија је симбол подмлађивања и регенерације. Њено повезивање са земљом и подземљем додатно наглашава идеју цикличности – непрекидне смене живота, смрти и поновног рађања.
Вода представља животну снагу природе. У симболичком смислу она је извор свега постојећег, али и средство прочишћења и повратка првобитној чистоћи. Урањање у воду истовремено означава и поништење и обнову.
Хигија – принцип реда и склада
За антички свет физичко здравље је било нераскидиво повезано са здрављем душе. Међу питагорејцима здравље је значило равнотежу и хармонично јединство тела и духа, а поздрав „Hugieia!“ био је израз жеље за целовитим благостањем.
Хигија персонификује управо тај принцип реда и склада – равнотежу као основу здравља.
ХИГИЈА, рељеф
Аутор: Михаљ Кара, Нови Сад, 1931.
(дело је наменски наручено за фасаду апотеке мр Андрије Мирковића коју је отворио у Новом Саду у Булевару Краљице Марије 1931. године)
