Историјат

Настава из предмета Физика одржава се од оснивања Фармацеутског одсека Медицинског факултета Универзитета у Београду 1939. године. До 1946. године наставу је држао проф. др Драгољуб Јовановић, кога је заменио ванредни професор Братислав Деметровић. Успостављањем катедри/института на Факултету основан је заједнички Институт за физику и физичку хемију, којим је руководио проф. Деметровић све до 1949. године, када је дошло до раздвајања у два посебна института. До те године настава из предмета Математика се није одржавала на Фармацеутском одсеку. Прву наставу математике је држала хонорарни наставник Десанка Цветковић, професор гимназије. Од 1951. године наставу је преузео Иван Бандић који је такође радио као хонорарни предавач. Институт за физику и математику настаје тек 1954. године. Исте године са радом почиње проф. Сретен Шљивић на предмету Физика. Као асистенти у том периоду су радили Животије Тополац и Илија Бурић. Институт за физику и математику је тада добио своје просторије у згради Патолошког института Медицинског факултета, где је настава одржавана све до пресељења Факултета у нову зграду 1991. године. Од 1960. на предмету Физика као асистенти почели су да раде Јован Јовичић и Бошко Драшковић, а на предмету Математика Босиљка Чанак. Исте године проф. Иван Бандић постављен је за ванредног професора и објавио је први уџбеник из математике за студенте фармације. Проф. Бандић је радио на Факултету до 1971. године, када је отишао у пензију. Године 1962. за управника Института постављен је доцент др Илија Бурић. У звању асистента 1966. године изабран је Александар Алексић, а две године касније и Марко Лалић. Као асистент-приправник исте године изабран је Младен Дамјановић. У међувремену, од 1972. године наставу из математике преузима др Јован Кечкић, најпре као доцент, а од 1987. године као редовни професор. Проф. Кечкић је на Факултету радио до 2001. године када је преминуо у 56. години живота. Као асистент му се од 1974. године придружила Стана Никчевић. Проф. Никчевић је на Факултету радила до одласка у пензију. За време њиховог заједничког рада наставили су традицију писања уџбеника из математике за студенте фармације и сродних области. Њихов уџбеник се и данас користи као главна литература на предмету Математика. На предмету Физика др Никола Бурић постаје доцент 1993. године. Проф. Бурић је на Факултету радио до 2006. када прелази на Институт за физику у Земуну као научни саветник. Године 1996. у звање редовног професора изабран је проф. др Љубо Ристовски, а као стручни сарадник почела је са радом мр Нели Кристина Тодоровић Васовић. Од 1997. вежбе из Математике је држала Драгана Тодоровић, заједно са Аном Еремић–Ћулибрк (1995. - 2004.) и Јеленом Јоцковић (2004. - 2014.). Као асистент-приправник на предмету Физика радила је Александра Пешкир (2000. – 2005.), док од 2003. године ради и Александра Јесенко Роквић. Др Тодоровић Васовић је 2007. изабрана у звање доцента. Од 2018. др Тодоровић Васовић је изабрана у звање редовног професора. Године 2012. је др Драгана Ранковић (девојачко Тодоровић) изабрана у звање доцента. Вежбе из Математике одржавају асистенти Данијела Миленковић од 2014. године и Марија Минић од 2016. године.