Историјат

Зачетницима медицинске физиологије у Србији 1926. године, на Медицинском факултету, сматрају се проф. Рихард Буријан и његов асистент, касније академик и председник САНУ, др Илија Ђуричић. 1936. године др Илија Ђуричић на новооснованом Ветеринарском факултету у звању редовног професора, оснива Институт за физиологију и патолошку физиологију. Као хонорарни наставник предавао је Основе зоологије, анатомије и физиологије човека на Фармацеутском факултету у период од 1945-1957. године када Душан Каназир преузима наставничко место у звању доцента, до 1959. године. Душан Каназир је такође био члан и касније председник САНУ у Београду. 1962. године, дипломирани биолог Природно-математичког факултета, Анђелија Поповић бира се у звање доцента за предмет Физиологија са основама анатомије, на Фармацеутском факултету. До одласка у пензију 1994. године, Проф. др Анђелија Поповић обављала је и функцију управника Института за физиологију на Фармацеутском факултету.

Предмет Биологија је на Фармацеутски факултет у Београду уведен 1975. године у склопу Катедре за Физиологију. Први наставник на предмету је била доцент др Даница Јововић, дипломирани биолог Природно-математичког факултета у Београду. Дефинисала је целокупни наставни садржај предмета Биологија и организовала теоријску и практичну наставу стално унапређујући захтеве савремене науке. Пензионисала се 1991. године.

1992. године предмет са новим називом, Биологија са хуманом генетиком, преузима ванредни професор др Мирјана Христић, која је дипломирала на Природно-математичком факултету на групи биологија 1962. године и бавила се цитологијом и ембриологијом радећи већи део свог радног стажа у Институту за биолошка истраживања ’’Şинича Станковић’’. 2000. године се пензионисала. Исте године, предмет преузима доцент Биљана Потпаревић, која је унапредила наставу из предмета Биологија са хуманом генетиком током неколико акредитација студијских програма на Фармацеутском факултету, заједно са Проф. др Ладом Живковић и асистентом са докторатом, Дијаном Топаловић. 2014. године на иницијативу Проф. др Биљане Потпаревић, формиран је Центар за биолошка истраживања на Фармацеутском факултету са циљем промоције биолошких истраживања и сарадње са домаћим и страним институцијама на пољу биологије ћелије и генетике, као и сагледавања ових значајних области биологије у савременој фармацији.

Предмет Патолошку физиологију на Фармацеутском факултету од 1992. године на месту наставника са пуним радним временом почиње да води др Гордана Лепосавић. Унапредила је наставу из овог предмета који је током неколико акредитација студијских програма на Фармацеутском факултету, подељен на два одвојена предмета: Патофизиологија 1 и Патофизиологија 2. Проф. Лепосавић је током свог рада на Фармацеутском факултету руководила већим бројем научноистраживачких пројеката који су се бавили проблематиком интеракција између неуроендокриног и имунског система у физиолошким и патофизиолошким условима. Иза себе је оставила богат менторски рад са кандидатима који су радили докторске дисертације под њеним руководством. 2021. године се пензионисала, а предмет је преузела дотадашња асистенткиња са докторатом, сада доцент др Јасмина Ђуретић.

2018. године, због повећаног броја предмета и обима посла, ради лакшег функционисања, дотадашња Катедра за физиологију, подељена је на две катедре формирањем Катедре за патобиологију. Први шеф Катедре за патобиологију је била Проф. др Гордана Лепосавић до одласка у пензију 2021.године од када функцију шефа катедре преузима Проф. др Биљана Потпаревић.